Beda Venerabilis

Kada profesor počne svoje predavanje sa rečenicom:"... je bio jedan od najobrazovanijih ljudi svoga vremena", mora da kod vas probudi znatizelju ma kako vam se pre toga činilo da će na času biti dosadno. E pa, Beda Venerabilis je bio najobrazovaniji čovek svoga vremena u Zapadnoj Evropi! Rodjen je oko 673. u Nortumbriji, u Engleskoj, a umro 735. god. u manastiru Vermutu. U njegovoj sedmoj godini zivota rodjaci su ga poslali na školovanje episkopu Benediktu (osnivač manastira Sv. Petra u Dzerou). U devetnaestoj godini je postao djakon a u tridesetoj sveštenik( ovo je bila ustaljena šema u srednjem veku te stoga ne bi smo smeli ove podatke uzimati kao u potpunosti istinite). Pisma su mu delimično sačuvana, ali korisna za potvrdjivanje iskaza o njegovom obrazovanju.

Manastiri, u kojima je ostao do kraja svog zivota, prihvatili su benediktansko pravilo i predstavljali su škole u kojima su izučavane fizika, matematika, teologija (ovde treba skrenuti paznju čitaocu da baviti se teologijom u srednjem veku nije bilo nimalo naivno, razmišljanjem o verskim pitanjima čovek je mogao zakoračiti na nedozvoljeno tle jeresi.) U vreme kada je Beda rodjen Engleska je već bila hristijanizovana a on je svojim delima pomogao da se taj proces i dovrši. Posvećeno se borio protiv irskih monaha u Engleskoj koji su se opirali uticaju Rima.

Beda se danas izučava uglavnom samo kao istoričar, iako se bavio i gramatikom, muzikom, pesništvom, hronologijom, prirodnim naukama. Historia ecclesiastica gentis Anglorum (Crkvena istorija Angla) je delo sačinjeno od pet velikih knjiga. Počinje Cezarovim osvajanjem Britanije i završava se 731. god. Prilikom pisanja ovog dela koristio je arhivsku gradju sakupljenu u Rimu. Medju tom gradjom svakako su najznačajnija papska pisma. U ovom delu mozete naići na zanimljive podatke, tipa: da je hristijanizacija ostrva počela još u vreme pape Elefterija koji je bio savremenik Marka Aurelija; takodje, podatke o misiji Sv. Avgustina na ostrvu; prikaze osvajanja ostrva od germanskih plemena Angla, Saksonaca; nekrolog papi Grguru Velikom... I sve što se zna o Bedinom zivotu zna se na osnovu ovog dela za koje on kaze da ga je pisao u svojoj pedesetdevetoj godini zivota (tako se i došlo do godine njegovog rodjenja).

Pored ovog dela napisao je i knjigu Vita beatorum abbatum Wiremuthensium et Girvensium(Zivot blazenih opata manastira Vermut i Dzerou), stavljajući akcenat na osnivača manastira, Benedikta. Martyrologium je zbirka zitija mučenika, sa naglaskom na britanske mučenike. Chronicon de sex aetatibus mundi(Hronika o šest dobi sveta)ovo delo je kompilativnog karaktera i uglavnom preradjuje ranije pisce-poseban deo ove hronike bavi se računanjem vremena i nosi naziv De temporum ratione. Značajno je napisati da je Beda sastavio tablicu Uskrsa, i to sve do 1603. god., kako bi olakšao da se na pravilan način slavi Uskrs.


Beda je postao poznat kao Beda Venerabilis (častan,vredan,poštovan) nakon smrti, ali vekovima nije proglašen za sveca od strane Rimokatoličke Crkve. Njegovo učenje i značaj za katoličanstvo priznati su 13. novembra 1899. god. kada ga je papa Lav XIII proglasio "Doktorom Crkve" kao Svetog Bedu Venerabilisa.
_______
Literatura:M.Antonović,Narativni izvori za istoriju Evrope. Srednji vek,Beograd 2007.