Ko je bio Isidor Seviljski?

Isidor Seviljski se smatra za duhovnog oca španske nacije. Ziveo je u VII veku (570-4. aprila 636. god.), u vreme velike podele u hispanskom društvu na malobrojne osvajače-Vizigote (Arijanci) i masu okupiranih Romana (pravoverni hrišćani). Isidor je bio prvi mislilac koji je pokušao da ujedini ove dve zajednice. Poticao je iz hispansko-romanske porodice čiji su članovi, svako na svoj način, zaduzili Španiju. Leandar, brat Isidora, episkop Sevilje (pre nego što će to i sam Isidor postati 600. godine, i na tom mestu ostati tokom više od tri decenije), najzasluzniji je za prihvatanje hrišćanstva od strane vizigotskog kralja 589. god.

Isidor je bio prvi enciklopedista Zapadne Evrope, prvi koji je pokušao da da objašnjenje neke reči. U tom poslu ga je podrzavao, do tada najobrazovaniji kralj Hispanije, Sizebut (612-620). Najvaznije delo u enciklopedijskom ciklusu jesu Etymologiae, jedna od najrasprostranjenijih knjiga u srednjem veku (do XII veka i pojave prevoda klasičnih dela sa arapskog praktično jedini izvor preko koga je Evropa poznavala Aristotela). Isidor je nije dovršio, kao ni delo De viris illustribus, taj posao je pao na njegovog učenika Braulija. Braulije je dopisao i Isidorovu biografiju.

Isidor je napisao i dve hronike. U jednoj je, u duhu tog vremena, pozivao svoje čitaoce na pokajanje smatrajući da kraj sveta nije daleko, izvodio poreklo Gota od Bibliskih naroda Gog i Magog... pa čak i nas pominjao, tj. Slovene, parafraziraću: u vreme kada je car Iraklije došao na vlast, 610. god., započinje druga faza Slovenskog naseljavanja na Balkan. Neupućeni bi rekli da ovaj kratak podatak ništa posebno ne govori, ali nije tako... na osnovu njega istoričari su odredili vreme doseljavanja.

Rimokatolička crkva je 1598. god. kanonizovala Isidora a 1722. ga uvrstila na listu velikih učitelja crkve. Španski katolici su ga proglasili zaštitnikom Interneta 1999. god. U Vatikanu se još uvek dvoume...

Oni koji bi da čitaju Isidora Seviljskog mogu da potraze srpski prevod: Hronika Sveta (u originalu: Historia de regibus Visigothorum, Wandalorum et Sueborum), Pešić i sinovi, Beograd 2007.


_______
Literatura: Miloš Antonović, Narativni izvori za istoriju Evrope. Srednji vek, Beograd 2007, 78-83.